|
Иверски манастир налази се на северoзападној обали Свете Горе, а са северо-истока је окружен шумовитим брдима. Од Кареје је удаљен око два сата хода.
Богородица се, једрећи према Кипру, искрцала управо на овом месту, јер је море било јако немирно.
Данас на том месту тече извор слатке пијаће воде, на само 2 метра од мора.
Основан је крајем 10-тог века на рушевинама сасвим опустелог Климентовог манастира. Његови градитељи били су замонашени цар Јован, његов син Јефимије и њихов рођак Георгије, који су били родом из Иверије (Грузија), а потицали су од лозе грузијске династије Багратионових. Тако је и манастир свој назив добио од својих ктитора и житеља – Ивераца. То је први негрчки манастир на целој Светој Гори.
1357. године, Патријарх Калист први издао је повељу којом Ивирон прелази у грчке руке. Данас се манастир налази на трећем месту светогорске хијерархије.
Четвороугаоне форме, манастир је окружен високим зидинама, а са стране према мору има високу кулу. Смештен је на обали, у луци. На улазној капији манастира на мермерном поду налази се кружни натпис на грчком језику:„ПОСТАВИХ СТУБОВЕ ОВЕ ЦРКВЕ ДА СЕ НЕ ПОМЕРЕ ДОК ЈЕ СВЕТА И ВЕКА.
ГЕОРГИЈЕ ИВЕРАЦ, МОНАХ И УТЕМЕЉИТЕЉ“.
На улазу у манастир, са леве стране налази се невелика привратна црква с чудотворном иконом Мајке Божје званом Вратарица (Портаитиса).
Легенда каже да је ова Икона доплутала до манастира након што је 70 година провела у мору. Потом се и у самом манастиру није скрасила, док јој монаси нису изградили црквицу поред самих улазних врата, па отуд и назив иконе ПОРТАИТИСА. У једном од многобројних напада на манастир, један неверник је забио сабљу у врат Богородице Вратарице. Из ране је процурела крв, чији се трагови и данас на икони виде. У сећање на тај догађај, високо на звонику је фигура пагана који је црне боје.
Саборна црква манастира посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Храм има облик крста, а са обе стране предњег дела дозидани су параклиси.
Подигнут у 10-том веку, храм је у потпуности осликан каснијим живописом, али су се сачувале и фреске из 16-тог века. У западном зиду унутрашњег предворја, налази се гробница са моштима ктитора манастира. Године 1259. манастир је много пострадао од Латина, био је разорен, један део монаха одведен је у ропство, а многи су и убијени. После таквог погрома манастир се задуго није могао опоравити, а године 1285. уследио је поново напад од стране Латина, да би 1306. манастир претрпео страшна разарања од стране Каталонаца све до краја 17-тог века.Осим Саборне цркве, у манастиру се налазе још три мале цркве: Богородице Вратарице (Портаитисе), светог Претече и Крститеља Јована, црква Светих Арханђела и 15 других параклиса. Од манастирских светиња, овде се чувају делићи огртача, трске и сунђера које су употребили Јудеји ругајући се Господу, делови животворнога дрвета Крста Господњег, делови оруђа којима су мучили Христа и делови моштију светитеља: Теодора Стратилата, Михаила Синајског, великомученика Пантелејмона, мученица Фотине, Евпраксије и Параскеве, лобања великомученика Георгија из Нисе, десна рука Василија Великог, Јована Златоустог, лева нога Свете Марине, Бесребреника Козме и Дамјана, апостола Петра, Јеванђелисте Луке, апостола Вартоломеја, Атанасија Великог и других.Богата манастирска библиотека садржи мноштво старих рукописа и књига.
Нарочито поштовани манастирски празник је Успење Пресвете Богородице, 28. августа. Данас се манастир налази на трећем месту светогорске хијерархије.
У манастиру данас се подвизава преко 60 монаха.
|
English
