List of products by brand Хиландар

МАНАСТИР ХИЛАНДАР

МАНАСТИР ХИЛАНДАР је та јака духовна и историјска веза Србије и Свете Горе која датира од његовог оснивања из 12. века. Најмлађи син Стефана Немање, Растко, рођен 1170. године, добио је на управљање област Хум, иако школован као племић, вичан лову и војевању,  у јесен 1191. године се обрео у руском манастиру Русик на Светој Гори, где се и замонашио. Жеља за бољим знањем грчког језика и упознавање са грчким богослужењем, води га у Ватопед.  6 година касније, 2.11.1197, стиже и његов биолошки отац, а духовни син, монах Симеон који се већ замонашио у Студеници. Са огромним благом које је Симеон донео, Сава и Симеон су у Манастиру Ватопед изградили већи број мањих зграда, а трпезарију су проширили и осликали.

Због значајних поклона које су учинили не само у Ватопеду, већ и у Кареји, Ивирону и Великој Лаври, уписани су као други ктитори. Приликом ових ходочашћа, Симеон и Сава открили су запустели манастир Хиландар, (основао га је монах Георгије Хилендариос у 10. Веку) и хтели су да га обнове за Ватопед. Међутим сазнање да на Светој Гори постоје и манастири негрчких народа, пробудио је жељу да оснују српски манастир.
Сам Бог је ову идеју надахнуо шаљући Сави неког побожног човека, који му рече:

„Потрудите се да место, или напустели манастир измолите, и овај обновивши своме отачаству утврдите да се српски манастир зове, да би они од вас који љубе Бога и  од светског живота беже, пристаниште спасења после вас налазили и због многих који ће се спасавати, примићете од Бога веће почасти“.

Цар Алексеј трећи, 1198. године издаје златопечатну повељу којом Хиландар ставља под власт Симеона и Саве и да Србима буде на поклон вечни.

Симеон и Сава су подигли цркву Ваведење Богородице, Пирг Светог Саве, Камбански Пирг Звонара и Келију Светог Симеона. Манастир је организован по угледу на највеће Светогорске манастире, као самосталан, самоуправан и општежитељни, а Сава је написао и Хиландарски Типик којим су одређене норме калуђерског живота у манастиру.

Савини биографи наводе да је поред бриге о Хиландару и испосници у Кареји он помогао и обнову других светогорских установа. Наводе се његове велике заслуге у обнови манастира Каракала, Ксиропотама и Филотеја, те је у ова 3 манастира стекао право да буде у литургијама спомињан као други ктитор. Након Симеонове смрти, Свети Сава се преселио у Кареју у испосницу и тамо написао Карејски Типик и то је најстарији документ који се чува у ризници манастира Хиландара.

Са свог последњег путовања пред смрт, Свети Сава је из Палестине , из манастира Лавре Светог Саве Освећеног, донео најстарију и најпознатију Хиландарску икону, Богородицу Тројеручицу.

Свети Сава умире 14.јануара 1236 године у Трнову.

Изузетан успон  и материјални процват, Хиландар бележи за време дуготрајне владавине краља Милутина.
1320. Године изграђена је манастирска црква - Католикон на месту старе Савине и Симеонове цркве, трпезарија, гробљанска црква. Одбрани манастира такође је посветио велику пажњу и саградио је 2 Пирга, Хрусију и Милутинов пирг, а такође је дао средства за обнову испоснице Светог Саве у Кареји.

Готово сви српски владари су помагали Хиландар, али међу највећим  приложницима је и Кнез Лазар који је изградио припрату на цркви Ваведење Богородице.

Као и код свих манастира и историја Хиландара је била бурна, више пута пљачкан од стране крсташа и пирата,  а било је и пожара.

Од средине 17. века број српских монаха у Хиландару се смањивао, а повећавао број бугарских, који у 18. веку и преузимају манастир. Тада је у Хиландару живео чувени бугарски монах Пајсије,  аутор историје бугарског народа. Посета српског краља Александра Обреновића представља судбинску прекретницу за Хиландар.

Манастир је од краља добио велику материјалну помоћ. 1896. Године Србија је платила манастирске дугове и српски монаси пристижу у све већем броју, тако да Хиландар опет прелази у српске руке.

По величини земљишног поседа на Светој Гори, Хиландар заостаје само за Великом Лавром. Једини је манастир који има две луке - арсане.
На западној обали зове се Јовањица, а на источној Хрусија где је и црква светог Василија. Од Јовањице до Хиландара путује се 45 минута возилом или 5 сати пешице.
А са источне стране, до Хиландара има нешто мање од 3 километра.
Од знаменитости између осталог на том путу се налазе:

Поред цркве Св.Василија ,  коју је у 3. Деценији 14. Века саградио Милутинов син, Краљ Стефан Дечански, на самој обали, пружа се нови виноград.
Над виноградом стоји Милутинов пирг - фасцинатна кула, војни објекат на 5 нивоа.

Даље на путу ка манастиру са десне стране је маслина коју је посадио Цар Душан, а лево је озидан Памјатник са дрвеним крстом цара Душана подигнут на месту где су се сусрели  манастирска литија и Цар Душан.

Са леве стране налази се параклис подигнут на месту где је по предању угинуо магарац, на чијем је самару из Призрена, из Србије, стигла чудотворна икона Пресвете Богородице Тројеручице.

Са исте стране, стотинак метара ка манастиру, ђакон Воја Билбија, је у камену уклесао
Симеона Мироточивог, а испод самих зидина се налази и омања црквица Светог Трифуна.

Хиландар има 12 Параклиса и сви су сем једног украшени фрескама. У средини порте налази се крстионица-Фиала, која је изграђена на 8 стубова, 1847. године. У Непосредној близини налазе се 2 кипариса, која су по легенди садили Сава и Симеон. Трпезарија се налази наспрам главног улаза у цркву.
Читава површина зидова осликана је фрескама које је од 1621. до 1623. године радио чувени српски иконописац и
фрескописац Георгије Митрофановић, уједно и монах Хиландарски.

Хиландар поседује најбогатију збирку средњевековних текстила, повеља и старих икона.У ризници Хиландара сачувано је око 500 икона, насталих од 12 до 19. века. Сигурно најпознатија је Богородица Одигитрија из 13. века, која се сматра ремек делом европског сликарства и једном од најлепших икона целог хришћанства уопште.
Из истог периода је фасцинатна икона Христоса Пантократора. Најстарија икона у ризници је мозаичка икона Одигитрија, настала у исто време када је настао и Хиландар, Ваведење Богородице из 1320. Године, која има велику уметничку вредност из раздобља ренесансе палеолога.

Од дела примењене уметности треба поменути: плаштаницу скопског митрополита Јована, везену завесу за царске двери монахиње Јефимије из  1399. године која се убраја у најлепша везена  дела уопште на свету.

Лепотом се издваја и завеса коју је Хиландару 1556. године поклонио руски цар Иван Грозни.

У Саборној цркви налази се иконостас направљен у дуборезу 1774. године.

На игумаском престолу је чудотворна икона, Пресвете Богородице Тројеручице. За њу су везана многа предања. Пред њом је Свети Јован Дамаскин доживео чудо. Њему су иконоборци одсекли руку, а он се пред Богородицом молио
и рука му је срасла, те је он дао да се на икони изради и трећа рука, по којој је и добила име.

Иза престола налази се Сребрни Саркофаг Светог Симеона, поклон Ђакона Војислава Билбије и на том месту расте лоза Светог Симеона, која је пробила јужни зид цркве и дан данас разграната, после 8 векова доноси плодове који помажу нероткињама.
Манастир Хиландар, као царска Лавра данас се налази на 4. месту Светогорске хијерархије и као такав
сваке четврте године даје свог заступника, ПРОТА, који годину дана управља целом Светом Гором.

Начин управљања постоји од давних дана тако што Велика Лавра, Ватопед, Ивирон и  Хиландар поседују по четвртину златног печата. Данас у Хиландару се подвизава педесетак монаха и десетак ван манастира.