„Света Гора је царство без круне, СВЕТИ НИКОЛАЈ СРПСКИ
СВЕТА ГОРА
Света Гора Атонска, јединствена земља монаха, трећи „прст“ полуострва Халкидики. Срце светског православља, последња жива икона заборављеног Византијског Царства и највећи храм на свету. Света Гора је једина држава на планети у којој се људи не рађају него искључиво умиру. Светогорци су се повукли у ову чудесну земљу хиљадугодишњег тиховања и молитве како би умрли за овај свет и поново се родили у Христу. Брдовит предео, прекривен густим шумама и испресецан небројеним степенастим јаругама, час питом, час суров, окружен бистрим смарагдним водама егејског мора. Планина Атос, на којој се према предању налази Богородица, уздиже се на 2033 метара изнад мора и најчешће је забоден у облаке. У античко доба Атонска гора била је позната као Аполонијада, а на врху Атоса налазио се храм Зевса. Црквено предање приповеда да је Мајка Божија, примивши благодат Светог Духа и пошавши на Кипар лађом коју је захватила бура, пристала уз обалу Атонске горе. Многобошци су тада примили Богородицу, слушали њену проповед и крстили се. Тада је, како предање казује, Мати Божија овде учинила бројна чудеса. Пре него што је наставила свој пут поставила је на овој гори једног од Апостола, као учитеља и старешину и благословивши народ додала: Од тог дана када је Пресвета изговорила ове речи, Света Гора се назива њеним вртом. Под влашћу Рима који је прогањао хришћане, Света Гора налазила се све до 313. године наше ере све док Цар Константин није издао указ о грађанским правима и слободи вероисповести хришћана. До тада се монаштво на Атосу већ било поприлично развило. Појавили су се и први манастири. Догађај из 442. године одредио је такозвани “Авато”, закон по којем се особама женског пола забрањује приступ на Атос. Наиме кћерка Теодосија Великог, принцеза Плакидија посетила је манастир Ватопед али се том приликом из иконе Пресвете Богородице зачуо глас који јој је саопштио да одступи. Овај закон примењује се до данас, а кршен је у неколико наврата током бурне историје Свете Горе, дешавало се да су поједине жене покушавале да кришом ступе на забрањено им тло. У 9. веку царском повељом, даровано је монасима право самосталне управе на Атосу, а њихов број се тада значајно повећава. Јавља се и словенско монаштво, руско, српско и бугарско. 1453. године, са пропашћу Византије, наступа период турске владавине, али је Света Гора очувала слободу православне вере и самоуправу уз плаћање данка. Царска Русија у то време значајно помаже Светогорце. Данас се на Светој Гори налази 20 великих манастира, 12 скитова, мноштво келија и других монашких насеобина, а на њеним литицама подвизавају се пустињаци. 17 манастира су грчке монашке заједнице: Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Дионисијат, Григоријат, Свети Павле, Ксиропотам, Ксенофонт, Кутлумуш, Пантократор, Филотеј, Каракал, Дохијар, Есфигмен, Симонопетра, Ставроникита и Констамонит. Ту су и српски Хиландар, руски манастир Пантелејмон и бугарски Зограф. Румуни имају свој скит: Часног Претече на самој литици полуострва илити ПРОДРОМОС. Кареја је средњовековни градић у самом центру Свете Горе. У овој својеврсној светогорској престоници налази се седиште Свештене скупштине, коју предводи Светогорски Прот. Ту су и конаци посланства свих светогорских манастира. За Србе је посебно значајна Испосница Светог Саве у којој се чува чудотвона икона Богородице Млекопитатељнице, а од скоро и жезло (штап) Светог Саве. Свету Гору свакодневно посећују бројни поклоници, православни верници из целог света, али и многи други људи добре воље. При планирању путовања у ову монашку земљу треба пре свега имати на уму да Атос није туристичко одредиште. Манастири нису хотели и неопходно је поштовати ред и правила у дому оних који су се определили за монашки подвиг, поштујући гостољубље као једну од најзначајнијих хришћанских врлина. Посету Светој Гори важно је унапред планирати. Датум уласка прецизира се у договору са службеницима у одељењу за поклонике у Светогорском дому у Солуну. Број посетилаца ограничен је на 120 дневно.У Свету Гору се улази искључиво бродом из луке Уранополис или луке Јерисос. Пре уласка у брод преузима се дозвола- такозвани Диамонтарион уз плаћање таксе. У трпезарији се обедује у молитвеној атмосфери. Није пожељан разговор, а са заласком сунца сви се полако повлаче у келије без гласних разговора. На Светој Гори кратке панталоне као и мајице са кратким рукавима нису дозвољене такође ни снимање камером. Монахе и порте манастира можете фотографисати само уз благослов (одобрење). Водите рачуна да монаси нису ни туристичка атракција, нити туристички водичи и треба их поштедети сувишног узнемиравања. Такође светогорско правило забрањује лов, риболов и купање на Светој Гори, а само ноћење у манастирима потребно је договорити са манастиром неколико седмица пре доласка. Термин се уговара телефоном или факсом, радним данима у преподневним часовима. Важно је такође напоменути да бродови полазе искључиво ујутру, а за дневне групне посете потребно је ангажовати посебан брод, који се зове “АНГАЖЕ” (уз поприличну надокнаду) и у договору са лучном управом. Женама остаје могућност да се укрцају током дана на један од бродова који обилазе Атос са удаљености од 500 метара од обале.То се лети изузетно препоручује за жене, збох немогућности приласка самој обали. Сви манастири су видљиви са пучине, сем Хиландара, Зографа, Кутлумуша и Констамонита. Такође жене могу посетити и неке од метоха (манастирска имања ван манастира), какав је рецимо Хиландарски метох Каково недалеко од Јерисоса. Посете Светој Гори, увек су другачије, а у свакој постоји клица поновног враћања. Ретко неко, ко је био једном, није опет дошао. Бунар Светог Саве налази се у Хиландару и по предању копао га је сам Свети Сава, а ко попије воду са њега увек се изнова враћа Српској Царској Лаври на Светој Гори. За наше људе посета Светој Гори има посебан значај. Овде ће се срести са оним највреднијим „Што смо од предака наследили и од потомака позајмили“. Незаборавни су сусрети са хиландарсиким братством и дуге заједничке молитве, празничне трпезе....
Од дана трагичног пожара живот у манастиру је отежан, а могућност пријема поклоника значајно умањена, али се манастир обнавља (уз помоћ Србије, Грчке и донатора) и кроз неколико година заблистаће старим сјајем. На свима нама је дужност да чувамо задужбину Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог. Двадесет светогорских манастира подељено је у 5 група од по 4 манастира, са тим да само вође тих група имају право да у Кареју пошаљу свог Протоса. Групе су сачињене овако: У првој групи уз Велику Лавру су још манастири: Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен. У Другој групи уз Ватопед су манастири: Кутлумуш, Каракал и Ставроникита. Трећу групу уз Ивирон сачињавају: Пантократор, Филотеј и Симонопетра. У Четвртој групи коју предводи Хиландар ту се налазе манастири: Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат. У петој групи коју предводи Дионисијат, налазе се манастири: Зограф, Пантелејмон и Констамонит. |
Ова хијерархија датира из 15. века и до данас се није мењала.